• “Bitno je znanje testirati u realnom životu” – Filip Josipović

    Uspeh Social Impact Award programa zavisi u mnogome od mentora i ekperata koje okupljamo da rade sa našim finalistima. Jedan od onih ljudi koji su uvek spremni da svoje znanje i iskustvo iz biznisa i marketinga podeli sa našim takmičarima je i Filip Josipović, produkt marketing mendžer u Majkrosoftu. Pre nego što je postao deo tima ove globalne korporacije, Filip je proveo 6 godina u marketinškoj kompaniji i 4 godine u neprofitnom sektoru.

    Sa nama je podelio svoje mišljenje o neformalnom obrazovanju, socijalnom preduzetništvu i iskustva iz rada sa SIA finalistima.

                                     

    Trenutno si zaposlen u Majkrosoftu kao produkt marketing menadžer. Šta to tačno podrazumeva?

    Podrazumeva koordinaciju i organizaciju velikog broja aktivnosti, praćenje metrika koje pokazuju njihovu uspešnost, kao i strateško planiranje marketing i prodajnih aktivnosti u vezi sa proizvodom za koji sam zadužen. Podrazumeva praćenje uspešnosti našeg proizvoda kroz više tržišta i klijenata, kao i organizovanje korektivnih akcija za slučaj da metrike odstupaju od cilja.

    Kako je na tebe uticao rad u neprofitnoj organizaciji na tvom putu do rada u jednoj od najvećih korporacija?

    Imao sam priliku da učim, da radim na konkretnim projektima, kao i mogućnost da grešim tokom celog procesa. Naučio sam da volim izazov, da se ne plašim nepoznatog i stekao stav da za sve postoji rešenje ako svaku situaciju gledate kritički i iz više uglova. Pored svega navedenog, organizacija u kojoj sam radio u velikoj meri je bila orijentisana ka biznisu, tako da me je ceo taj proces prilično dobro pripremio za kasniji poslovni život.

    Pridružio si se Social Impact Award programu u 2016. godini kao mentor, a zatim i u 2017. kao ekspert. Kako je SIA na tebe uticala i šta si naučio od učesnika?

    Ceo rad na SIA programu i priča sa svim tim ljudima meni pruža priličan osećaj zadovoljstva, jer je jako prijatno kada vidite mlade ljude koji imaju prilično dobre ideje, kao i veliku želju da ih ostvare, a sve to sa ciljem da učine nešto dobro za ljude oko sebe. Pored toga, s obzirom da sam se susreo do sada sa projektima koji su dosta različiti jedan od drugog, imam priliku i da naučim dosta o nekim stvarima sa kojima ne bih imao priliku da se susretnem u svakodnevnom poslu.

    Prema tvom mišljenju, koliko naše formalno obrazovanje razvija preduzimljivost? Kako vidiš ulogu neformalnog obrazovanja u ovoj oblasti?

    U periodu dok sam bio student, ne u preteranoj meri, nadam se da se to promenilo u međuvremenu. Ako želite da na bilo koji način učestvujete u poslovnom svetu, preduzimljivost je neophodna, a s obzirom da se tom delu ne posvećuje tolika pažnja tokom fakulteta, neformalno obrazovanje, iz moje perspektive, mora biti sastavni deo svake škole. Fakulteti su jako bitni za razvoj osnovnog znanja, kritičkog razmišljanja, kao i za razvoj samog pojedinca, ali je isto tako bitno imati priliku da sva ta znanja testiraš u “realnom životu” kako biste iz prve ruke videli da li nešto funkcioniše ili ne. Jedno bez drugog u modernom svetu jednostavno nije potpuno.

    Kako pomatraš vezu između profita i društvenog dobra (društvene korisnosti)?

    Mislim da profit i društvena korisnost ne isključuju jedno drugo, osim što je teže ostvariti profit kroz aktivnosti koje u suštini imaju kao krajnji cilj neku društvenu korist. Iz moje perspektive poboljšanje ove situacije zavisi dosta od toga na šta je dat fokus od strane države i samog društva, jer dosta ovakvih aktivnosti zahtevaju neku inicijalnu pomoć i razumevanje, kako bi dugoročno ostvarili profit jer najčešće imaju dosta dugačak period pre nego što postanu likvidni.

    Šta bi poručio budućim takmičarima SIA programa?

    Gledajte na vaše projekte i ideje sa puno vere i želje za uspehom, jer je to jedino što će vas i dalje motivisati da nastavite ukoliko se desi da sve ne ide po planu, ali isto tako zadržite kritički stav prema njima kroz stalno preispitivanje, jer je sa druge strane, to jedino što će omogućiti da projekat ostane na pravom putu i napreduje kad sve ide kako treba.

     

    Hvala Filipe na vremenu koje ulažeš u SIA! 

    Ako želiš da i ti postaneš učesnik ili učesnica SIA programa, možeš da razvijaš svoje ideje kroz naše radionice ili da ih prijaviš na naš konkurs.

    SIA soon!

     

     

  • Kakvu budućnost želiš za sebe? Social Impact Award Kick-off

    Iako ovaj zadatak nije ni malo lak, tim Social Impact Award je za ovogodišnji program postavio visoke ciljeve. Jedan od njih je odgovor na pitanje “Kakva je to budućnost koju želimo za sebe?”, do kog ćemo doći, kroz kreativnost i naporan rad, zajedno!

    Entuzijastično smo započeli godinu novih vizija sa Social Impact Award programom, a to nam pokazuje i prvi u nizu uspšno realizovanih događaja – Kick-off SIA 2018.

    Prvi SIA događaj je prošle nedelje u StartIt Centru Beograda okupio mlade kreativce, iskusne preduzetnike, studente koji su imali prilike da uživaju u govoru naših prošlogodišnjih pobednika i partnera, kao i da saznaju sve potrebne informacije o narednim dešavanjima u sklopu najvećeg takmičenja za socijalno preduzetništvo na teritoriji Evrope i šire.

    Prva nam se predstavila prošlogodišnja pobednica, Anja Čarapić iz tima UrbiGo.

    “Ok je imati ideju, ali je bitnije ego staviti po strani i truditi se da očuvamo viziju.”


    Anja nam je govorila o tome kako je kroz program Social Impact Award naučila da postoji velika razlika između ideje i vizije. Ukoliko se tokom istraživanja tržišta ispostavi da ideju treba menjati, to ne znači da gubimo viziju.

    Ono što SIAu odvaja od ostalih takmičenja jeste podsticaj timova da održe entuzijazam sa početka kroz ispunjavanje zadataka, krećući se stepenik po stepenik ka kreiranju prvog prototipa.
    Ono što je poručila budućim takmičarima jeste da je jako bitno testirati svoju ideju i “izaći iz svoja četiri zida”.

    Nakon Anje, obratio nam se Arsen Arsenović, predstavnik tima Pirate Art, prošlogodišnjeg pobednika.

       “Od prototipa do prvih klijenata.”

    Arsen je podelio sa nama lično iskustvo i šta ga je inspirisalo da kreira svoj proizvod. Nakon saobraćajne nesreće, Arsen je ostao bez desne noge što ga je primoralo na upotrebu proteze. Ono što je jako važno korisnicima proteze pored udobnosti, kako navodi Arsen, jeste i njena estetika.
    Rešenje njegovog problema je već postojalo na stranom tržištu, ali je cena bila nepristupačna. Njegova pretpostavka bazirala se na potrebi domaćeg tržišta za istim proizvodom, ali sa pristupačnijom cenom. Znao je šta želi, a za sve ostalo pobrinuo se Social Impact Award, naveo je Arsen.

    Njegova poruka za buduće takmičare jeste da će im SIA pružiti znanje koje je neprocenjivo.

    Nakon govora prošlogodišnjih pobednika, imali smo prilike da čujemo Jovanu Paljić koja je govorila ispred Coca-Cola HBC Srbija.

    “Ne možemo da budemo uspešni ukoliko zajednica u kojoj živimo nije uspešna.”

    Jovana nam je govorila kako Social Impact Award program, uz koji stoje već četiri godine, stvara aktivnu zajednicu u kojoj je ekosistem stabilan. Coca-Cola HBC Srbija ima jasan stav po pitanju programa za mlade, a neke od njih i sami pokreću i realizuju. To su programi aktivnih mera u vidu edukacija, prekvalifikacija, praksi i zapošljavanja.

    Svi zainteresovani imali su prilike da čuju ŠTA je to SIA, KOLIKO traje, GDE se održava, RADIONICE koje nas čekaju, USLOVE UČEŠĆA i NAČIN PRIJAVE.

    Naš dragi Miloš Paunović je sa nama do detalja  podelio šta je to ove godine drugačije u odnosu na prethodne i koliko se ovaj program promenio i napredovao.             

    Nakon divnih govornika imali smo prilike da se, uz koktel, upoznamo sa VAMA i popričamo o vašim idejama.

        Ukoliko i vi želite da se priključite radionicama koje nam se bliže i upoznate nove ljude, naučite više o svetu preduzetništva i radite na rešenju nekog društvenog problema SIA je pravo mesto za vas! Prijave za radionice i konkurs su otvorene, a za sva dodatna pitanja pišite na info@razlivaliste.org

     SIA SOON!

  • “Kada kroz posao dajemo drugima, zadovoljstvo urađenim je višestruko” – Sanja Pešić

    Danas mladi žele da imaju uspešne karijere, pre nego da budu poznati, a idealan posao vide kao onaj koji im pruža sigurnost i stabilnost, zadovoljstvo i uživanje u radu i finansijsku satisfakciju. Koliko je važna ljubav prema svom poslu danas i da li je ona dovoljna da u poslu napredujemo? O ovoj temi popričali smo sa Sanjom Pešić, izvršnom direktorkom kompanije Alma Quattro i jednom od Social Impact Award 2017 mentorki.

    Kako je izgledao vaš put do posla kojim se danas bavite?

    Sve što sam radila je u početku bilo trapavo i nespretno. Uz puno padova i grešaka. Preispitivanja i odustajanja. Uspeh dođe onda kada konačno poželite da odustanete i sve se čini nemogućim. Tada prikupite poslednje atome snage, ustanete I pokušate još jednom. I tada se dešavaju čuda.

    Koliko je zastupljeno mišljenje u našoj kulturi da ne može da se zarađuje od posla/hobija koji se voli?

    Od hobija i ne može da se živi ukoliko se od toga ne napravi posao koji je održiv i koji može da donosi zaradu. Kolika će ta zarada biti u početku i da li od nje možemo da živimo je upravo onaj momenat koji nas deli od odluke da li ćemo to raditi ili ne. Poznajem mnoge ljude koji u početku nisu zarađivali ništa, ali su bili spremni da se nečemu posvete i plate cenu. Uz dovoljno posvećenosti i stvaranje prilika, zarada je počela i da dolazi i da raste.

    Kako Vi tumačite ljubav prema poslu?

    Ljubav prema poslu nije potrebno tumačiti. Nje ili ima ili nema. I kada posmatrate nekoga ko radi posao s ljubavlju to izgleda tako da vam se čini da biste i vi to mogli da radite. To vam je kao najukusnije jelo koje je spremio kuvar koji obožava svoj posao – kad ga probate, vi ne znate koje je sve sastojke koristio ali ukus zadovoljstva ostaje dugo u ustima. Kada kroz posao dajemo drugima, zadovoljstvo urađenim je višestruko.

    Može li baš svako da radi ono što voli?

    Može ako tako odluči. Međutim, mi ne donosimo uvek odluku da radimo ono što volimo. Često kažemo da ćemo prvo raditi ovo da bismo sutra mogli da radimo ono što volimo. I to je izbor. Znate, izbor da radimo ono što volimo je jednostavan ali nije uvek lak i moguć u svakom trenutku. Ali raditi na tome da jednog dana radimo ono što volimo je takođe ljubav prema svom izboru. Potrebno je vreme, strpljenje i posvećenost da se izgradi nešto za šta možemo da kažemo da je to ono što smo oduvek želeli.

    Kako ljubav prema poslu utiče na lični razvoj?

    Sanja sa SIA 2017 finalistima. Photo: MVP WorkshopKao i u svemu što volimo, mi težimo da budemo bolji, da se razvijamo i rastemo. Kako bismo unapredili naš posao koji volimo, mi radimo na tome da unapredimo sebe. Roditelj koji voli svoju decu i želi da se ona razvijaju i rastu, radi pre svega na svom razvoju kao ličnost kako bi bio što bolji model svom detetu. Tako je i u poslu.

    Danas nam je sve na dohvat ruke i imamo obilje izbora. Kako da napravimo pravi izbor ukoliko ne gajimo strast samo prema jednom poslu? Da li je pametnije fokusirati se samo na jedno ili to pak zavisi od osobe?

    Jednom prilikom su me pitali za mišljenje o upisu deteta na fakultet i koji bi bio najbolji za nju. Umesto da odgovorim roditeljima, ja sam upitala devojku šta je to što ona želi. Bila je ambiciozna i vrlo posvećena učenju i svom uspehu, ali nije mogla da se opredeli ni za jedan konkretno. Moja poruka je bila da, šta god da izabere, neka bude ono što voli i što će rado studirati, u čemu će uživati. I neka izabere bez straha od toga da li će jednoga dana naći posao ili ne, jer će njen posao naći nju. Znate li šta je na kraju uradila? Upisala je dva fakulteta, studira veoma uspešno oba, koja uopšte nisu povezana ni srodna i uživa u tome.

    Ono što je važno danas da znamo jeste da završavanje fakulteta nije kraj učenja, to je samo jedna od smernica i da po završenom fakultetu imamo onoliko izbora koliko ih sami stvorimo da radimo nešto čudesno i važno.

    Kako tumačite odnos naših takmičara prema biznisu koji pokreću?

    Ne mogu da tumačim njihov odnos prema biznisu koji pokreću ali verujem da svaki čovek ima potrebu da da svoj doprinos svetu kojem pripada. Kada razgovaram sa svojom decom o tome šta će raditi u budućnosti, ja ih ne pitam šta će biti kada porastu, već ih pitam šta bi oni uradili drugačije I kako da doprinesu svetu. Šta je to što bi oni želeli da promene. Naravno, svaki je imao svoju viziju I svoj fokus na ono što bi želeo da radi.

    Tako i takmičari imaju svoj individualni pristup onome što žele da promene, pokrenu, razviju i da zajednica ima benefite od toga.

    Šta poručujete našim ovogodišnjim takmičarima?

    Poručila bih da se, pre svega, dobro zabave. Naravno, ovo takmičenje je zahtevno, ima tu puno posla, ali ukoliko se izgubi iz vida da ono što radimo donese radost u naš život i živote ljudi oko nas, konačni rezultat može da bude gorak. Zato predlažem da se na tom putu raduju, budu srećni i nauče što više. Biće to još jedna stepenica ka njihovom budućem uspehu. A i sadašnjem, jer oni su već uspešni, što svojim učešćem na takmičenju i dokazuju.

     

    Hvala Sanja na razgovoru i doprinosu programu!

     

  • Lansirana je SIA inkubacija!

    Šta je to SIA inkubacija? Koju podršku će SIA finalisti dobiti u naredna tri meseca? Koje će veštine i znanja savladati, kako bi mogli da započnu sopstveni DOBAR biznis?

    Na sva pitanja smo odgovorili tokom 4-dnevnog lansiranja inkubacije pod nazivom „Ignite your passion“! Od 5. do 8. jula naši finalisti su imali prilike da se povežu sa ostalim učesnicima i mentorima, da razviju svoje biznis veštine i učestvuju u simulaciji vođenja preduzeća.

    Prvog dana smo radili na motivaciji naših finalista da se bave društvenim preduzetništvom kroz metod „Hero’s Journey“, a veče smo začinili prisustvom događajuKo su Fanki lideri budućnosti“, organzovanom od strane Srpske asocijacije menadžera.

    Drugog dana su naši finalisti učestvovali u simulaciji, gde smo ih izložili različitim situacijama koje mogu očekivati kao preduzetnici – nedostatak novca, rad sa investitorima, startap konferencije, demotivacija zaposlenih, otpuštanja… Iako nisu znali šta ih sve očekuje, finalisti su se odlično snašli i pokazali da su spremni za put koji ih očekuje ????

    Trećeg dana smo se bavili razvojem biznis veština i to planiranjem, određivanjem ciljeva i postavljanjem metrika. Dan smo završili fokusom na veoma praktične stvari, poput vođenjem timskih sastanaka, organizacijom rada i korišćenjem alata koji će im taj rad olakšati. Za kraj smo se pripremali za naredni dan – rad sa mentorima.

     

    Uspeli ste da napravite pozitivnu energiju, atmosferu za razmenu znanja, iskustava i od (bar meni komplikovanih, da ne kažem smornih) teških tema uspeli ste da napravite fun i zanimljuvu priliku za doškolovanje. Prosto ne znam koga i šta pre da hvalim, jer je sve proteklo bolje nego sto sam se nadao… Učli smo, družili se… jeli smo ????

    svoje utiske preneo nam je Nikola Arsić, iz tima Mini Home.

    Poslednjeg dana su nam se pridružili naši mentori i mentorke – Dragana Tomić Pilipović, Ivan Bjelajac, Snežana Popov, Sanja Pešić, Sonja Dakić, Predrag Stošić i Zvjezdana Crnogorac – koji su imali prilike da se kroz speed dating upoznaju sa timovima. Nakon zanimljivog upoznavanja i mnogo oduševljenja, spojili smo timove u mentorske parove, koji će u narednom periodu sarađivati i razvijati ideje naših finalista.

     

    Ovo je samo početak – spremni smo za radno leto ????

     

    Hvala našim mentorima i mentorkama, prijateljima, Evi, Leni i Dušanu, kao i našim partnerima na podršci: Impact Hub Vienna, WU, Erste Stiftung, Austrian Development Agency, Coca-Cola Hellenic Srbija, Erste Bank Srbija, Alma Quattro i Ministarstvo omladine i sporta.

    Kako je sve izgledalo možete pogledati na našoj Facebook stranici.

  • Upoznajte finaliste Social Impact Award Srbija 2017!

    Ovo su mlade nade socijalnog preduzetništva u Srbiji – 10 timova koji okupljaju 29 mladih ljudi prošlo je selekciju SIA žirija i dobilo kartu za tromesečnu inkubaciju.

    Inkluzija osoba sa invaliditetima, urbano baštovanstvo, pristupačno stanovanje – samo su neke od tema kojima se bave naši finalisti. Oni će proći kroz tromesečni program inkubacije koji podrazumeva intenzivni bootcamp, radionice, individualne sesije, vebinare i mentorski program, a sve to sa ciljem postavljanja i testiranja biznis modela. Nakon intenzivnog rada, 3. oktobra dodelićemo nagrade onim finalistima koji su najviše napredovali tokom inkubacije.

    U nastavku možete pronaći više informacija o tome ko su finalisti Social Impact Award 2017 Srbija i šta oni rade.

    Bez brige – tokom leta ćete čuti još o njima – pratite naš sajt i Fejsbuk stranicu! ????

     

    SIA 2017 FINALISTI

     Big Green Consulting
    Luka Pejanović, Nikola Krlović

    Pružemo ekološke konsultacije na organski i neinvazivni način putem ekološkog inženjeringa. Ekološki inženjering se definiše kao dizajn, posmatranje i stvaranje zdravog ekosistema, uz pomoć organskih i bioloških tretmana umesto intenzivnog, građevinskog pristupa, koji ne leči ekosistem, već ga menja u čistiju ali opet uništenu, varijantu životne sredine. Kranji cilj ove struke je da se napravi ekosistem koji bi sam funkcionisao, a da ne remeti normalan tok ljudskog života u blizini.

    Čitaj mi
    Milana Dundić, Milica Dunduć, Tijana Dazdarević

    „Čitaj mi“ ima za cilj ekonomsko osnaživanje teško zapošljivih kategorija ljudi i njihovu socijalnu inkluziju i učešće na tržištu rada. Ideja je da pružimo uslugu čitanja knjiga, skripti ili bilo kog drugog pisanog teksta koji korisnici žele, koju će omogućavati zaposleni u našem socijalnom preduzeću, a koje će činiti ljudi iz teško zapošljivih kategorija. Na taj način doprinećemo njihovom ekonomskom osnaživanju i integraciji u društvo. Korisnici usluga su slepi i slabovidi ljudi, studenti, srednjoškolci i mladi zaposleni. Korisnicima će audio formati biti dostupni preko sajta i mobilne aplikacije. Glavne karakteristike usluge biće visok kvalitet i pristupačna cena.

    EYEPHONES
    Anđela Kocić

    EYEPHONES naočare podižu bezbednost gluvih osoba u saobraćaju. U okvir naočara su ugrađene LED diode koje svetlosnim signalima upozoravaju korisnika o neposrednoj opasnosti. Upozorene će aktivirati oni zvuci čija se jačina proceni kao opasnost (npr. sirena automobila na određenoj udaljenosti, zvuk voza koji se približava, škripanje guma, itd..).

    FilterApp
    Danilo Grbović, Katarina Đurković, Lana Hadži-Nikolić, Mina Radončić, Nataša Škrbić

    Srpska prestonica je obogaćena obiljem kulturnih događaja, čija je niska posećenost posledica manjka vidljivosti ovih sadržaja. Ovaj problem, osim što utiče na stanovnike i posetioce Beograda, takođe utiče na ustanove kulture i same umetnike koji svoje radove predstavljaju beogradskoj publici. FilterApp omogućava veću vidljivost svih pomenutih grupa i pomaže promociju i razvoj kulturnih sadržaja Beograda. FilterApp je besplatna mobilna aplikacija namenjena promociji kulture i kulturnih događaja u Beogradu. Korisnik kroz aplikaciju ima pristup objedinjenim informacijama o svim aktuelnim kulturnim dešavanjima koja obuhvata sadržaje svih ustanova kulture – na jednom mestu. Korisnici putem svog naloga mogu napraviti listu događaja koji ih interesuju. Takođe postoji mogućnost ”filtriranja“ – korisnici selektuju koju vrstu događaja ili institucije žele da posete, datum kada to žele da učine i da li žele poseta događaju bude besplatna – i FilterApp će pokazati samo takve događaje!

    Filter App je od nedavno dostupan za android uređaje – skini aplikaciju sa ovog linka ????

    Kamp za sve
    Miloš Potić, Natalija Žikić

    Želimo da kreiramo prvu lokaciju dostupnog turizma u Srbiji uređenjem 2 kamp kućice koje mogu koristiti osobe sa invaliditetom (paraplegičari, slabovidi, gluvonemi). Mi nudimo boravak na planini dostupan SVIMA (prenoćište i sportske slobodne aktivnosti za osobe sa invaliditetom). Indirektno, iza naših proizvoda i usluga krije se važna socijalna misija u okviru koje nastojimo da promenimo svest građana i zaposlenih u turustičkom sektoru u pogledu rada sa osobama sa invaliditetom.

    Mini Home
    Ana Dušmanović, Jelena Kojić, Jelena Stanković, Maja Kopta, Mihailo Sladoje, Nikola Arsić, Stefan Milićević, Tijana Savić

    Mini Home predstavlja minimalnu stambenu jedinicu čije su glavne odlike transportabilnost i jednostavnost za sklapanje. Ova jedinica može biti rešenje za socijalno i ekonomski ugrožene grupe, u slučajevima elementarnih nepogoda, migracija i drugih kriznih situacija koje prouzrokuju problem stambenog pitanja. Jedinica se takođe može koristiti i kao kućica za studenta, kućica za igru u dvorištu, sklonište na nekom udaljenom mestu, smeštajna jedinica na festivalu i u kampovima. Ova stambena jedinica može biti nekome dom, nekome privremeno rešenje, a nekome i stil života.

    Pirate Art
    Arsen Arsenović, Božidar Milivojević, Marija Erić, Nikola Matić

    Pirate Art se bavi proizvodnjom kozmetičkih obloga za osobe koje koriste protetička pomagala ekstremiteta. Kupovinom ovog proizvoda osobe sa hendikepom će moći da zaštite i ulepšaju svoju protezu što će im dati više samopouzdanja, potpomoći njihovu socijalizaciju i socijalnu inkluziju. Planiramo da zaposlimo osobe sa hendikepom koje bi učestvovale u izradi ovih proizvoda u skladu sa širenjem obima posla.

    Radionica sapuna “Vrnjački sapun”
    Slobodan Cvetković

    Radionica “Vrnjački sapun” je nastala kao spoj tradicionalnog i modernog sa željom da zapošljava mlade osobe sa invaliditetom kako bi svojim radom postali ravnopravni članovi društva. Svaki sapun je ručno pravljen i sačinjen od kvalitetnih prirodnih ulja uz različite mirisne note. Ono što ga čini unikatnim jeste oblik koji je jedinstven za lokalitet Vrnjačke Banje. Sapuni su ekološki proizvodi i potpuno prirodno sredstvo za pranje, zaštitu i negu kože. “Vrnjački sapun” ima viziju za uspostavljanjem jedinstva tela i duha, kao i da budi sećanja na zaboravljena bogatstva prirode.

    To umem i ja!
    Nataša Kovačević

    Ideja je izrada i prodaja edukativnog materijala i igara za decu i odrasle sa posebnim potrebama, a u cilju smanjivanja nezaposlenosti odraslih osoba sa smetnjama u razvoju. U samoj proizvodnji bi radile osobe sa posebnim potrebama, prvenstveno osobe sa intelektualnom ometenošću i na taj način bi sticali praksu u radu, da bi kasnije mogli da se zaposle kod drugih poslodavaca. Na ovaj način želimo da pokažemo da i ove osobe mogu da rade, zarađuju i budu punopravni članovi društva.

    UrbiGo
    Aleksandar Varničić, Anja Čarapić

    UrbiGo je vertikalna urbana bašta namenjena stanovnicima gradova, koja omogućava korisnicima gajenje zdrave, sveže i organske hrane u sopstvenom domu. Izgrađena od ekoloških materijala, na ekonomičan način koristi urbane, gradske prostore stanova, kompanija ili drugih institucija gde se može instalirati. Pored rešavanja ekološkog problema nedovoljno zastupljene urbane poljoprivrede u Srbiji, u šivenje materijala za UrbiGo baštu uključene su žene, korisnice sigurnih kuća, koje pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica i koje se na ovaj način ekonomski jačaju i podržavaju.

    Anja je nedavno primljena na program YES – Youth Encounter on Sustainibility, veoma kompetetitivan program za mlade ljude koji rade na održivim projektima. Međutim – potrebna joj je finansijska pomoć da bi učestovala u programu – pomozimo joj donacijom na ovom linku!

    Veliko hvala članovima SIA žirija:

    Branka Novčić Korać (Fakultet organizacionih nauka), Dušan Vukanović (ICT Hub), Dušan Šaponja (Ciklotron), Dušan Čavić (Ciklotron),  Ivana Stančić (Smart Kolektiv), Jovana Paljić (Coca-Cola Hellenic Bottling Company Serbia) i Sanja Mitić (Ekonomski fakultet u Beogradu) na izdvojenom vremenu, trudu i pomoći u izboru najperspektivnijih ideja!

     

  • OTVOREN KONKURS: Potrebni volonteri na međunarodnom SIA Samitu

    Želiš da znaš kako izgleda organizovati međunarodni samit iz prve ruke? Imao/la si već slična iskustva? Prilika da budeš na istom mestu sa još 150 fenomenalnih, mladih ljudi iz 18 zemalja sveta ti zvuči sjajno? Govoriš engleski, komunikativnost ti je jača strana, za sebe bi rekao/la da si odgovorna i dobro organizovana osoba?

    Ako si na ova pitanja odgovorio sa DA! onda je ovo idealna prilika da se upoznaš sa volonterskim pozicijama u okviru predstojećeg Social Impact Award Summit-a koji se održava po prvi put u Beogradu od 31.10. – 04.11.2017. SIA Samit je vrhunac svih Social Impact Award programa širom sveta. Srećni smo što ćemo biti domaćini događaja za umrežavanje, rast i razvoj timova i ideja socijalnih inovatora

    Za više informacija zaprati Razlivalište stranicu i/ili klikni na link: http://razlivaliste.org/pridruzi-nam-se/.

    Prijave su otvorene do 18. juna!

  • SJAJNE VESTI: Produžen rok za podnošenje prijava na Social Impact Award

    Rok za prijavu biznis ideja na Social Impact Award (SIA), najznačajnije omladinsko takmičenje na temu društvenog preduzetništva, produžen je do 6. juna u podne. Prijavljeni timovi boriće se za paket podrške za pokretanje sopstvenog „dobrog“ biznisa i priliku da učestvuju u međunarodnoj konferenciji.

    Organizacija Razlivalište već treću godinu u nizu sprovodi Social Impact Award program u cilju promocije ideje društvenog preduzetništva među mladima u Srbiji i pružanje podrške u njihovim prvim preduzetničkim poduhvatima.

    U okviru programa otvoren je konkurs za prijavu biznis modela od kojih će 10 izabranih finalista proći kroz tromesečni period razvoja biznis ideje. Nakon toga, stručni žiri će na osnovu tri kriterijuma (društveni uticaj, inovativnost i izvodljivost ideje) izabrati 3 pobednička biznis modela. Pobednici će biti nagrađeni početnim kapitalom od 1.500€, učešćem na međunarodnoj SIA konferenciju u Beogradu i daljom mentorskom podrškom u osnivanju svog društvenog preduzeća. Jedan od preostalih sedam finalista će nakon onlajn glasanja zajednice biti proglašen za četvrtog pobednika i takođe dobiti priliku da učestvuje na međunarodnoj SIA konferenciji u Beogradu.

    Zbog velikog interesovanja i potrebe da omogućimo što većem broju mladih da podnesu svoje prijave, konkurs je produžen i biće otvoren sve do 6. juna u podne za sve zainteresovane uzrasta od 14 do 30 godina.

    Preostali uslovi konkursa i detaljna uputstva za apliciranje dostupna su u SIA Vodiču za apliciranje, dok je prijavu moguće popuniti na ovom linku.

    Radujemo se tvojoj ideji za biznis koji stvari menja na bolje!

    Odvaži se i #zaSIAj!

  • Održane tribine kao najava za SIA takmičenje i besplatne seminare za mlade

    U susret nizu besplatnih seminara posvećenih jačanju kapaciteta mladih za razvoj društvenog preduzetništva, organizacija Razlivalište je kroz tribine na Fakultetu organizacionih nauka i Filozofskom fakultetu u Beogradu pružila priliku zainteresovanima da se upoznaju sa osnovnim konceptima društvenog preduzetništva i da svoja iskustva i nedoumice podele sa veteranima scene društvenog preduzetništva u Srbiji.

    Velika nezaposlenost mladih i brojni drugi društveni izazovi obrazovne, ekološke, zdravstvene ili druge prirode inspirisali su razvoj nove ekonomije društvenog preduzetništva. Tamo gde je stara paradigma videla probleme i rizike, nova vidi priliku za razvoj uspešnog poslovanja i jačanje lokalne zajednice. U cilju širenja svesti o društvenom preduzetništvu i podsticanja preduzetničkih poduhvata, Razlivalište kroz program Social Impact Award već tri uzastopne godine radi na promociji ovih ideja među mladima.

    Tim povodom organizovane su javne tribine na dva beogradska fakulteta, na kojima su gosti predavači bili neki od pionira društvenog preduzetništva u Srbiji. Razgovarajući o dobitima koje Miomir Popeskov ima u edukovanju školaraca o osnovama programiranja u Centru za kreativno razmišljanje – Kliker ili o izazovima Nikolete Kosovac u uključivanju pripadnika ranjivih grupa na tržište rada kroz izdavanje magazina Liceulice, studenti i drugi posetioci su pozvani da promisle načine na koje bi njihovo buduće poslovanje moglo da doprinese promenama u zajednici.

    Nakon što su upoznati sa pojedinostima edukativnog programa i takmičenja Social Impact Award, učesnici na tribinama su ohrabreni da oslušnu potrebe svog okruženja i prijave se na jedan od besplatnih seminara, na kojima će moći da prođu kroz razvoj ideje i biznis modela svojih društvenih preduzeća, kao i veština neophodnih za njihovu uspešnu realizaciju.

    Seminari o društvenom preduzetništvu „Pokreni dobar biznis” održaće se tokom aprila u četiri grada u Srbiji – 9.04. u  Nišu, 19.04. u Kragujevcu, 22.04. u Novom Sadu i 23.04. u Beogradu. Svi zainteresovani mladi ljudi uzrasta od 14 do 30 godina mogu se prijaviti za učešće u seminarima ovde. Sve što je potrebno je malo entuzijazma i nekoliko trenutaka za popunjavanje prijave – o ostalom će pričati legende!

    Za više o informacija o programu Social Impact Award, istraži naš sajt ili Fejsbuk stranicu.

    Ukoliko želiš da se upoznaš sa drugim programima Razlivališta, poseti sajt ili Fejsbuk stranicu organizacije.

     

     

     

  • SIA Srbija je pobednik Smart Start takmičenja!

    Social Impact Award (SIA) Srbija proglašen je za najinovativniji projekat u oblasti rešavanja društvenih problema u okviru Smart Start Social Innovation Challenge takmičenja!

    Social Innovation Challenge je takmičenje za inovativne ideje u oblasti rešavanja društvenih problema koje se sprovodi u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. Pobednik se određuje na osnovu onlajn glasanja, i u konkurenciji ideja iz Srbije, zahvaljujući velikoj podršci zajednice, projekat SIA Srbija je osvojio nagradu od 3.500€.

    Social Impact Award je edukativni program i takmičenje ideja za studente kojim želimo da razvijemo i implementiramo inovativna rešenja za društvene probleme, koji sprovodi organizacija Razlivalište. Naša misija je da promovišemo duh društvenog preduzetništva kroz edukaciju, podršku i povezivanje mladih do 30 godina.

    U Srbiji je u prethodne dve godine više od 600 ljudi prisustvovalo SIA događajima i radionicama koje su prethodile konkursu za biznis inkubaciju. Od 40 prijavljenih preduzetničkih ideja u sledeći krug i proces inkubacije prošlo je 11 timova. Na kraju projekta 6 timova je nagrađeno sa ukupno 13.500€ početnog kapitala. Za više o tome kako ovo radimo, pročitajte ovde.

    Šta dalje?

    Naš cilj za 2017. godinu je da kroz SIA radionice prođe 500 mladih ljudi, da izaberemo 10 timova za proces inkubacije i obezbedimo početni kapital za 4 preduzetničke ideje. Zahvaljujući novcu od nagrade smo korak bliže ka ostvarenju ovog cilja. Hvala vam još jednom na ogromnoj podršci. Redovno ćemo objavljivati kako trošimo novac od nagrade u našem njuzleteru (na koji se možete prijaviti ovde) i na našem sajtu.

    Sviđa ti se ono što radimo?

    Imamo velike planove za budućnost i tražimo pojačanje! Odlučili smo da proširimo Razlivalište tim i uključimo mlade koji imaju malo iskustva a puno snage i inspiracije za učenje. Tražimo dizajnera, koordinatore za komunikaciju na društvenim mrežama, koordinatore za događaje, ljudske resurse i fasilitatore. Sve pozicije su volonterske i podrazumevaju 10ak sati nedeljno. 

  • “Socijalni preduzetnici su jako hrabri i srčani ljudi, koji se ne plaše ni borbe sa vetrenjačama.” – Nikoleta Kosovac

    Nikoleta Kosovac je koordinatorka uličnih novina Liceulice, ali i članica žirija za SIA 2016. Priključila nam se početkom godine na beogradskom Kick-off događaju i pratila je SIA putovanje cele godine. Zahvaljujući njenom entuzijazmu, uspeli smo da stvorimo snažno partnerstvo i pomognemo jedni drugima usput. Pričali smo o Liceulice, ali i njenim pogledima na scenu mladih društvenih preduzetnika. 

    Nikoleta,  časopis Liceulice postoji već 6 godina u Srbiji. Ispričaj nam kako je nastala ideja o pokretanju ovog uličnog časopisa kod nas i otkud ti u ovoj priči.

    Ideja o pokretanju uličnih novina u Srbiji se pojavila pre oko 8 godina kada je naš sadašnji predsednik Upravnog odbora, Branislav Trifunović, bio u Slovačkoj i tamo sasvim slučajno upoznao prodavce njihovih uličnih novina i saznao za taj, u svetu odavno poznat, pokret. Kada se vratio kući, želeo je da na sličan način pomogne onima koji teško dolaze do posla, koji žive na margini našeg društva. Kako se nikada nije bavio sličnim poslom, počeo je da okuplja razne prijatelje, poznanike, sve one koji su bili zainteresovani da doprinesu pokretanju te velike priče u našoj zemlji. Za one koji ne znaju još uvek šta su ulične novine, pomenuću samo kratko da su u pitanju novine koje prodaju pripadnici marginalizovanih grupa, koji zarađuju polovinu od svakog prodatog primerka, dok se druga polovina novca koristi za štampanje novih primeraka novina. Komercijalni mediji, u svojoj težnji za brzinom i zaradom, odustaju  od onih tema koje ne donose tiraže i rejtinge, na taj način mnogo toga što bi nam moglo pomoći da budemo bolje društvo, ostaje izvan vidokruga javnosti. Liceulice  nastoji da baš te „dosadne” teme prikaže na zanimljiv način. Ulične novine daju prostor novim ljudima i temama – svemu onome što je skrajnuto iz komercijalnih medija ili mu se ne posvećuje dovoljno pažnje. Trudimo se da skrenemo pažnju na bitne probleme u društvu, ali kroz pružanje primera dobre prakse, kroz lične priče nekih naših heroja i tome slično.

    A kako sam se ja našla u svemu tome? Isprva mi se činilo da je to bilo slučajno ali sada sam sigurna da to nikako nije bila slučajnost, štaviše. Radila sam nekoliko godina u advertajzingu i sve manje bivala ispunjena i videla smisao u svemu tome. Prijateljica mi je pomenula da se sprema projekat u kom me skroz vidi, otišla sam da upoznam ljude koji su već bili okupljeni oko te ideje i čim smo se upoznali bilo je jasno da ćemo dugo raditi zajedno. Želela sam da verujem u ono što radim, da se osećam dobro na kraju dana, a Liceulice mi je donelo i mnogo više od toga.

     

    Kakvu promenu si uočila kod vaših prodavaca za ovih 6 godina?

    U proteklih 6 godina radili smo sa nekoliko stotina ljudi, a trenutno imamo šezdesetak korisnika u Beogradu, aktivnih na dnevnom nivou. Liceulice je za neke povremeni, za neke dodatni posao, a za neke jedini. Prodavci su ti koji odlučuju koliko i kada će da rade. Često ćete od njih čuti da im je komunikacija sa ljudima bitnija od same zarade. Neki su na samim počecima bili jako tihi, stidljivi, povučeni, a danas su među najkomunikativnijima, najsnalažljivijima i najuspešnijima.

    Promena koja je evidentna jeste da danas imaju mnogo više samopouzdanja, da mnogo više osećaju celu ovu priču kao nešto svoje i ne stide se da podele sa ostatkom ekipe puno toga intimnog. Neki od prodavaca su, u međuvremenu, počeli da rade neke druge poslove, a neki su prilično usavršili svoje tehnike prodaje pa danas obučavaju nove prodavce. Nekoliko prodavaca koji nisu imali krov nad glavom je, uz našu i podršku naših partnerskih organizacija, uspelo da pronađe stan, pa već neko duže vreme, zahvaljujući finansijskim planovima koje pravimo na mesečnom nivou, uspevaju redovno da plaćaju iznajmljeni stan i račune.

    Ono što je ovde takođe važno naglasiti jeste da ulične novine grade veze između prodavca i čitaoca, jer se prodaja obavlja licem u lice. Ovakva interakcija pomaže u građenju mostova između onih koji su na margini i šire javnosti i pomaže svima da shvate ključna pitanja socijalnog isključivanja i da smo svi isti, samo nismo imali iste šanse.

    Interakcija pomaže u građenju mostova između onih koji su na margini i šire javnosti i pomaže svima da shvate ključna pitanja socijalnog isključivanja i da smo svi isti, samo nismo imali iste šanse.

    Koji su najveći uspesi koje ste imali, a koji najveći porazi kada je u pitanju časopis Liceulice?

    Mislim da je naš najveći uspeh što smo i dalje tu i što ne posustajemo ni pred jednom preprekom. Razloga za upornost i još jaču borbu za opstanak i napredak onoga što radimo ima sve više i više.  Za sve ove godine, radili smo na ekonomskom i socijalnom osnaživanju sa nekoliko stotina ljudi, izdali 33 broja magazina, pokrenuli sličnu inicijativu u Makedoniji i na Kosovu, organizovali 2 ulična festivala aktivizma, 7 ciklusa javnih poziva i radionica na temu angažovanog dizajna za mlade umetnike, radili sa desetinama volontera, uspostavili saradnju sa brojnim organizacijama civilnog društva, pojedincima, profesionalcima, aktivistima i mnogo toga drugog. Ponosni smo i na to što je magazin Liceulice za sve ove godine postao zapažen i uticajan član svetske zajednice uličnih novina (International Network of Street Papers). Na četiri dosadašnje godišnje konferencije INSPa nominovani smo za ukupno 6 nagrada za tekstove, fotografije i dizajn. Mislim da do skoro nismo ni bili svesni koliko smo veliku i odanu zajednicu stvorili oko sebe, sve dok nas letos nije zadesila najveća finansijska kriza do sada. Ljudi zbog kojih postoji sve ovo, ljudi koji veruju u ovu priču i ljudi koji danonoćno i predano rade na realizaciji svih naših programa su najveći uspeh definitivno.

    Ono što je najveći neuspeh jeste to da Liceulice nije prepoznato od strane grada i relevantnih gradskih i državnih institucija (sem par) kao organizacija čije programe je važno podržati na razne načine, ne samo finansijski. Ulične novine ni u jednom gradu u svetu ne mogu u potpunosti funkcionisati bez podrške grada. One postoje zbog tog grada i taj grad bi trebalo da bude tu zbog njih. Verujemo da će se i ovo jednog dana promeniti. Možda kada budemo slavili dvadesetogodišnjicu. Videćemo.

    A možda bi najjednostavnije bilo da sam samo prenela reči Kruna Lokotara, urednika i izdavača:  „Liceulice je, uz napredak medicine, jedini razlog za optimizam koji mi pada na pamet.“

    Kako vidiš ulogu mladih u Srbiji kada je u pitanju rešavanje društvenih problema?

    Naš poslednji broj se bavi baš mladima u Srbiji, njihovom socijalnom i ekonomskom uključenosti odnosno isključenosti iz dominantnih društvenih tokova. Kada govorimo o mladima, neizostavna tema je obrazovanje, kome smo posvetili i najveću pažnju, a čitav niz naših mladih saradnika osvetlio je i druge aspekte savremenog života mladih, od dolaska u veliki grad na studije, preko sveprisutnog prekarnog rada (nesigurnih, povremenih i honorarnih poslova), do iskustva povratka u malu sredinu.

    Ne treba zaboraviti da su mladi danas svakako jedna od najugroženijih grupa u Srbiji, po različitim osnovama. Ali da, oni koji su u mogućnosti (a poznajem ih dosta) na najrazličitije načine doprinose rešavanju društvenih problema, naravno. Ipak ne treba imati ni prevelika očekivanja jer je na njihovim leđima težak bremen. Iako svi vole da kažu „na mladima svet ostaje“, oni ih sami ne mogu rešiti bez ozbiljnog umrežavanja i povezivanja sa drugim akterima u toj borbi.

     

    Mladi sami ne mogu rešiti društvene probleme bez ozbiljnog umrežavanja i povezivanja sa drugim akterima u toj borbi.

    Zašto si se pridužila SIA Serbia kao član žirija?

    Poznajem veći deo SIA ekipe već neko vreme, pratila sam šta ste radili prošle godine i jako sam ponosna na ceo tim. Kada sam bila pozvana da budem deo ovogodišnjeg žirija, postojao je samo jedan moguć odgovor.

    Gde vidiš socijalno preduzetništvo mladih za 5 godina?

    Mene zanima da li mladi socijalni preduzetnici znaju gde žele da budu za 5 godina. 🙂

    Neformalna zajednica socijalnih preduzetnika u našoj zemlji dosta napreduje i razvija se u nekom svom (po mom mišljenju dobrom) pravcu, nezavisno od zvanične politike. Sve je više sjajnih i veoma uspešnih ideja, dok međunarodna saradnja ne jenjava, štaviše. Socijalne preduzetnice i preduzetnici su jako hrabri i srčani ljudi, koji se ne plaše ni borbe sa vetrenjačama. Verujem da među mladim socijalnim preduzetnicima ima puno onih sa kojima ćeš za pet godina raditi sličan intervju kao što je ovaj.

    Verujem da među mladim socijalnim preduzetnicima ima puno onih sa kojima ćeš za pet godina raditi sličan intervju kao što je ovaj.

    Hvala ti Nikoleta na ovom sjajnom intervjuu – i podršci koju nam pružaš!

     

Page 1 of 212