• Godišnji sastanak SIA koordinatora!

    SIA zajednica se prostire preko tri kontinenta, a koordinatori iz različitih SIA država okupljaju se jednom godišnje u jednoj od zemalja članica, ove godine to je bila Slovačka, da razmene uspešna i manje uspešna iskustva sa lokala i zajedno rade na poboljšavanju programa.

    Ove godine fokusi su bili upravljanje inkubacijom, personalizovano prikupljanje sredstava, sklapanje i negovanje partnerstava. Kako su pored Srbije u SIA zajednicu uključene i komšije – Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora – razmatrali smo potencijal za stvaranje Balkanskog klastera koji bi iskoristio prednosti zajedničkog ekosistema i omogućio udruživanje ljudskih i materijalnih resursa kojima raspolažemo.

    U okviru ovog trodnevnog sastanka u Impact hub-u u Bratislavi je održana i partnerski događaj, otvorena diskusija na temu „Veštine za zajedničku budućnost“. Na ovom događaju, organizovanom od strane SIA međunarodnog tima i Višegradskog fonda, govorilo se o tome kako je region Centralne i Istočne Evrope već duže vreme suočen sa mnogim socijalnim i ekonomskim izazovima. Zaključak je da odgovor na njih moraju biti udruženi napori svih aktera društva – od političara na visokim položajima i lokalnih lidera, do socijalnih preduzetnika i angažovanih mladih ljudi – na omogućavanju održivog razvoja njihovih zajednica.

    Poseban osvrt na sastanku bio je na pripremanje međunarodnog SIA samita koji se ove godine dešava u novembru u Gruziji! Tamo će se okupiti svi nacionalni SIA pobednici, a mi jedva čekamo da naše pobedničke timove upoznamo sa ostatkom SIA zajednice.

     

     

  • Razlivalište – srpska reprezentacija na Evropskom takmičenju za najbolju ideju u oblasti društvenog preduzetništva!

    Tako je. Putujemo u Grac gde ćemo predstavljati Srbiju u kategoriji “podrška inkluzivnom preduzetništvu i odgovornom poslovanju”!

    EEPA, odnosno European Enterprise Promotion Awards je ove godine primila 303 prijave iz svih zemalja Evrope, a u finale je ušlo 56 projekata, među kojima je Razlivalište i – pogađate – projekat Social Impact Award, kao i naše kolege iz Centra za društveno odgovorno preduzetništvo sa projektom Rural Hub. Žiri je odabrao Razlivalište u skladu sa kriterijumima koje propisuje Evropska komisija, sa ciljem promocije, prepoznavanja i podrške razvoju preduzetništva u čitavoj Evropi.

    Šta to znači?

    Samim učešćem na EEPA takmičenju imamo priliku da promovišemo društveno preduzetništvo u Srbiji širom starog kontinenta i budemo prepoznati u ovim krugovima na nivou Evrope. U isto vreme, to znači i šansu da inspirišemo one koji su (ili nisu!) do sad imali nameru da se bave rešavanjem društvenih problema kroz preduzetništvo i, eventualno, dobijemo priznanje za svoj trud kojim ćemo vam se hvaliti iz sve snage u slučaju da pobedimo. 🙂

    Zahvaljujemo se na podršci, čestitamo kolegama i vidimo se u Gracu u novembru!

     

     

    Pročitajte ovu vest na sajtu Ministarstva privrede Republike Srbije.

  • Počela je SIA inkubacija!

    Poleteli smo – prvog dana inkubacije se SIA tim (čitaj: Razlivalište) zajedno sa deset timova koji su ušli u finale konkursa (i jednom domaćom mačkom) našao u udobnom prostoru SMART Kolektiva. Upoznali smo se i radili na izgradnji plemenskih vrednosti i jačanju timova, pisali pisma svojim dvojnicima iz budućnosti i definisali lične i timske motive za ulazak na mala vrata društvenog preduzetništva.

    Drugog dana je naš dom bilo Gnezdo – prostorije Kancelarije za mlade, gde smo ozbiljnije prionuli na rad i razvoj  biznis ideja i planova. U ovom procesu su nam se priključili ključni akteri SIA priče – mentori. Verovatno najuzbudjiviji trenutak inkubacije bio je speed dating, gde je svaki tim imao priliku da porazgovara sa svakim od mentora i u nekoliko minuta predstavi svoju ideju i svoje članove. “Dejting” smo zaokružili tako što su i timovi i mentori izrazili svoje preference – i na taj način smo postigli nekoliko savršenih spojeva!

    (Igrica – ovde možete naći finaliste, a ovde mentore – pogodite ko je koga izabrao!)

    To znači da je “svečano proglašenje” proteklo u opštoj radosti, što nas je zagrejalo za sledeću etapu – selimo se u ICT Hub!

    Ako ste ispratili najave na sajtu ili društvenim mrežama, znate da je lansiranje inkubacije krunisano događajem koji je bio otvoren za sve. Okupili smo četvoro uspešnih preduzetnika koji se bave pozitivnim promenama u društvu i koji su želeli da podele svoja iskustva sa SIA finalistima i svima koje je ova tema zanimala. Ovi ljudi su Mario Milaković od Super Baka, Dragana Jovčić, CEO portala Uradi-Zaradi, i uspešne SIA alumnistkinje Anđela Kocić (naočare za gluve HearO) i Anja Čarapić (pametne baštice UrbiGo). Dobili smo mnogo lepih reakcija na ovaj događaj i na same govornike, što znači da smo motivisani da nastavimo sa istom praksom u budućnosti. 🙂

    Javite nam koga biste želeli da čujete / porazgovarate / pitate za savet!

    Do sledećeg viđenja, kucajte nam!

    vanja.mladjenovic@razlivaliste.org

  • Priče socijalnih preduzetnika – dođite da ih čujete!

    Polećemo!

    Kao što smo najavili, SIA finalisti narednog vikenda svečano ulaze u proces inkubacije iz koga bi na kraju leta trebalo da izađu sa gotovim, razvijenim biznis planovima i – potencijalno – nagradama u rukama.

    U to ime, u subotu 7. jula u 18h pozivamo sve vas da prisustvujete meetup-u u ICT Hub-u, u ulici Kralja Milana 10.

    Ako vas zanima tema društvenog preduzetništva, ako ste planirali da se prijavite na Social Impact Award pa ste iz nekog razloga odustali, ako želite, ali oklevate da se upustite u preduzetničke vode, ako vam treba inspiracija, ako imate pitanja a ne znate kome da ih postavite, ako nemate pitanja a želite da ih imate, ako ste samo radoznali i zanima vas ova tema…dobrodošli ste! Imaćete prilike da upoznate finaliste i njihove ideje i čujete priče pokretača veoma uspešnih (i zanimljivih!) socijalno orijentisanih projekata. Za vas (i sa vama) će govoriti:

     

    1. Mario Milaković, pokretač projekta Super Bake, koji okuplja penzionerke koje znaju i vole da prave kolače sa ciljem otvaranja poslastičarnice, razvijanja društvenog života i dodatne zarade za penzionere.

     

     

    2. Anđela Kocić, pobednica SIA 2017 i vođa projekta HearO, naočara za bezbednost gluvih osoba u saobraćaju.

     

     

     

    3. Dragana Jovčić, osnivačica portala Uradi-Zaradi, jedine platforme koja povezuje ljude kojima treba pomoć oko svakodnevnih obaveza i ljude koji su spremni da oko njih pomognu (i zarade!)

     

     

    4. Anja Čarapić – Osnivačica UrbiGo pametne bašte, projekta sa kojim je pobedila na SIA 2017 konkursu.

     

     

    Očekujemo vas, da se upoznamo, družimo i predstavimo vam naše nove mlade nade. Potvrdi nam svoje prisustvo prijavom putem linka: https://goo.gl/forms/bnTbHZOt728nYtSs2

    Vidimo se u subotu!

    Vaš SIA Serbia tim 

     

     

     

  • Gde su i šta rade SIA učesnici? Bisenija Mrdaković – Kulturocilin

    Godine 2016. na SIA konkurs se prijavila Bisenija Mrdaković sa svojim timom. Tri devojke je zabrinuo problem nasilja u porodici, s obzirom da je prethodne godine na ovaj način stradalo 35 žena i devojaka. Jedan od uzroka prihvatanja ovakvog stanja svtvari i života na ivici nasilja kod žena često je i ekonomska zavisnost od partnera, što je problem koji se prolongira čak i u slučaju da se partneri odvoje. Bez iskustva ili formalnog znanja put do posla ume da bude težak.

    Upravo je ovo prazno mesto koje je “Prezalogaj” nameravao da popuni. Radi se o proizvodnji zdrave užine koja bi se distribuirala po kafićima i putem kućne dostave, a upošljavala žene koje su prošle kroz porodično ili partnersko nasilje, kako bi ih ekonomski i lično osnažilo.

    Prezalogaj nije osvojio nagradu, ali su devojke stekle vredna znanja i upotrebile ih da razviju svoje ideje u potpuno novom smeru. Bisenija danas vodi jedan sjajan projekat, a u narednim redovima nam priča o svom iskustvu.

    Gde je Bisenija danas i čime se bavi?

    Već treću godinu za redom zajedno sa kolegama razvijam organizaciju Kulturocilin u okviru koje organizujemo festival “Nakultiviši se!”. Ove godine festival se održao u maju mesecu u Dorćol Platzu, pod sloganom Sastavi se, a program je obogaćen – pored predavanja, izložbi, svirki imamo i pesničko veče i masterklasove koje drže neki od najpriznatijih umetnika.

    Kako si odlučila da se baviš društvenim preduzetništvom?

    Samo preduzetništvo me je oduvek privlačilo, a društveno preduzetništvo je dodatna pozitivna nadogradnja neke ideje. Pored samog biznisa, društveno preduzetništvo nam omogućava ono najvažnije, a to je realizacija dobrih promena u društvu, bez obzira na to da li su one vezane samo za određeni mikrosistem, one doprinose zajednici i njenom kontinuiranom napretku. 

    Šta su bile najveće poteškoće / izazovi na tom putu i na samom SIA konkursu?

    Za našu ideju je najveća poteškoća billa u razvoju biznis plana. U početku smo tom zadatku prišle olako, ne shavatajući da je on zapravo jedna od primarnih stavki za razvoj i preoblikovanje ideje u biznis i bile smo čak i malo “neozbiljne” u tom pristupu. Međutim, ubrzo shvatile koliko je to zapravo kompleksan zadatak, a ujedno i najvažniji ukoliko želimo da naš biznis bude realizovan i održiv. 

    Šta su bili najveći benefiti konkursa za vas i šta je bila najvažnija lekcija?

    Benefiti su bili mnogi! Naučile smo toliko novih i uzbudljivih stvari kroz različita predavanja, radionice, a ono što je bilo najlepše i posebno vredno jeste to što smo imale priliku da upoznamo kolege iz različitih timova, kao i da učimo kroz iskustva onih koji su uspešno ostvarili svoje snove i zato je ovaj program posebno značajan za sve mlade koji imaju neku ideju, a i želju da je realizuju.

    Šta je tvoja motivacija?

    Nova saznanja i osećaj da nečemu doprinosim. 🙂

    Koliko je i na koji način ulazak u preduzetničke vode uticao na tebe lično?

    Na mene je najveći otisak ostavilo saznanje na širok spektar mogućnosti, kada se radi o preduzetništvu i poslu uopšte. Naučila sam pregršt novih stvari na zanimljiv način i pokrenula posao u kome danas uživam.

    Da li je teško ostvariti profit i učiniti biznis samoodrživim kada ste društveni preduzetnik?

    Ono što mogu da zaključim na osnovu iskustva drugih koji su uspeli u tome – svakako nije lako, ali uz dobru ideju, dobar biznis plan na samom početku, kao i upornost, definitivno je moguće. 

    Šta si želela da budeš kad porasteš?

    Ovo pitanje je veoma simpatično, ali istovremeno i najteže. Volela bih da ostanem u svom domenu kreativnog stvaralaštva, što ne podrazumeva nužno kulturu kao takvu. Uspešni biznisi i kompanije zahtevaju pre svega kreativno razmišljanje i dobre ideje pa je i moj san da radim negde gde je kreativno razmišljanje neophodno za razvoj tog okruženja.

    Šta poručuješ mladim ljudima koji se odlučuju na preduzetničke korake?

    Iskreno uvek preporučujem SIA program i mogu samo svima da kažem da se ne plaše početka, ali i da ne zaboravljaju na upornost.

  • Ko su SIA 2018 finalisti?

    Već smo stigli da se pohvalimo putem društvenih mreža, ali sada je zvanično – bila je ovo najplodnija SIA godina do sada, budući da smo dobili rekordan broj prijava. Među njima je bilo mnogo interesantnih i inovativnih ideja, premda je čak četvrtina bila posvećena ekologiji – reciklaži na raznorazne načine, ozelenjavanju, proizvodnji vozila na obnovljiv energetski pogon. Shodno tome se i nekoliko zelenih ideja našlo u užem krugu, a naš žiri je zatim izabrao deset najboljih.

    Kada kažemo “najboljih” mislimo da smo se pridržavali osnovnih kriterijuma Social Impact Award-a, koji kažu da se najpre ocenjuje inovativnost ideje, izvodljivost i potencijalni uticaj na problem koji rešava. Još jedna zanimljivost tiče se toga da su nam ideje pristigle iz svih delova Srbije, što znači da je karavan SIA radionica koji se održavao čitavog proleća imao odjeka (što nam je od posebne važnosti!).

    Da pređemo na stvar – ko je u finalu?

     

    Binnup

    Binnup je platforma za iznajmljivanje sportske opreme, nameštaja, bicikala, različitih alata, bilo gde i kada, sa bilo kog uređaja. Projekat adresira mlade ljude koji često putuju i sele se zbog posla ili studija, pri čemu svaki put moraju da kupuju nove delove nameštaja, opremu, odeću…sa misijom da podstakne kulturu deljenja i spreči širenje konzumerizma, na platformi će svako moći da iznajmljuje svoje stvari i pronađe one koje su mu potrebne.

    Catchstep

    Ovaj tim rešava problem nedovoljne povezanosti mladih sa organizacijama civilnog društva. Projekat obuhvata kreiranje sajta i aplikacije na kojima će moći da se vrši pretraga aktivnosti i događaja u organizaciji OCD. Sajt i aplikacija će biti kreirani u skladu sa trendovima korisničkog iskustva, tako da po dizajnu i opcijama budu prilagođeni online navikama mladih. U skladu sa tim, njihove platforme će sadržati integrisanu bazu podataka o tome koje OCD postoje, čime se bave i gde se nalaze, kao i opcije instant komunikacije između mladih i OCD.

    Eco Plasti Homes

    Ovo je projekat izgradnje blokova koji će se koristiti kao materijal za izgradnju kuća od reciklažnog plastičnog otpada. Uticaj Eco Plastic Homes-a obuhvata prikupljanje i reciklažu plastike i umanjenje količine otpada, a zatim preradu i proizvodnju blokova koji će biti do 40% jeftiniji od standardnog materijala istog kvaliteta i time pristupačniji stambeno nezbrinutim kategorijama stanovništva.

    Mikodrom

    Mikodrom je sistem za lako i jeftino gajenje jestivih gljiva u kućnim uslovima uz korišćenje reciklažnog materijala. U odnosu na komercijalne poljoprivredne kulture gljive zahtevaju mnogo manje uloženog vremena, truda i materijala a njihovo gajenje se može realizovati na recikliranom celuloznom otpadu. Gljive ne zahtevaju pesticide a jedini otpad koji njihov uzgoj stvara jesu biorazgradivih ostataka celulozne materije, koja se može iskoristiti za đubrenje zemljišta. Rešenje predstavlja modularnu komoru od recikliranog materijala za uzgoj gljiva u kućnim uslovima.

    One man’s TRASH is another man’s CASH!

    Idejni tvorac želi da reši dva problema: ogromnu količinu plakata kojima je grad izlepljen i približan broj kuća bez fasada širom zemlje. Učestalim prelepljivanjem plakata (koji se u suprotom pretvaraju u otpad) dobija se višeslojna struktura koja bi mogla da ima dobra toplotno izolacijska svojstva. Presovanjem plakata dobio bi se materijal koji je teško zapaljiv.  Kako se projekat zasniva na reciklaži i ekološkoj odgovornosti bilo bi potrebno da se na pre plakata na određena mesta postave vodootporne eko ploče koje su sačinjenje od recikliranih tetrapaka.

    ReAktivacija

    Pametna reciklaža koja nagrađuje. Projekat podstiče reciklažu i motiviše stanovništvo da sakuplja i selektuje otpad. U okviru projekta biće izrađeni inovativni elektronski kontejneri koji će svakom korisniku za sakupljeni reciklažni otpad dodeliti poene koje može zameniti za nagrade, vaučere (popuste) ili novčanu nadoknadu. Projektom je planirano i formiranje reciklažnih centara za prikupljanje veće količine otpada i preradu istog.

    Safe Road

    Ovaj tim radi na rešenju koje će prelazak vozila i pešaka preko šina učiniti sigurnijim. Kako postoji veliki broj puteva i staza koji se seku sa šinama (a posebno u ruralnim područjima) a koji su pritom nepravilno obezbeđeni, ovaj tim je osmislio automatizovan sistem koji će to učiniti. Safe road rešenju nije potrebno ljudsko upravljanje, ali mu je svakako potrebna ljudska ruka za izradu. U te svrhe ovaj tim planira da zaposli osobe sa invaliditetom i time dodatno poboljša život u lokalnoj zajednici.

    DokTok

    Ovaj tim se bavi mladima koji napuštaju vaspitno-popravne domove, njihovom resocijalizacijom i zapošljavanjem. Kako je većina njih došla iz nefunkcionalnih porodica ili bez roditeljskog staranja, nakon izlaska iz doma mladi nemaju moralnu, finansijsku niti socijalnu podršku, a neretko ni dom kome bi se vratili. Kako bi ostali “na pravom putu” potreban im je neki vid zaposlenja. Iskustvo je pokazalo da kreativne radionice unutar popravnih domova povoljno utiču na duh mladih te je ovaj tim usmerio projekat na kreiranje glasovnih čestitki i pozivnica i time u projekat uključi i slabovide osobe. Nalik muzičkim čestitkama, DokTok će proizvoditi čestitke sa tehnologijom koja omogućava snimanje glasovnih poruka omesto standardnih melodija. Takođe, postojaće i mogućnost da se deo poruke odštampa na čestitkama Brajevim pismom.

    What’sRollin?

    Projekat ima za cilj da stvori mrežu ugostiteljskih objekata kojeće spajati humanitarna akcija – prikupljanje različitih sredstava za ugrožene grupe ljudi kao i novac za lečenje dece obolele od raka. Pored pružanja pomoći, projekat služi i podizanju svesti o značaju i mogućnosti svake individue na humanitarnom planu.

    Zoundark

    “Zoundark” audio igra prikazuje probleme osoba sa oštećenim vidom široj javnosti, kreiranjem simulacije svakodnevnih problema slepog naučnika Pola, koji na svom putu otkriva zanimljiv svet koji se otvara samo osobama sa oštećenim vidom. Igrica je bazirana na audio tehnologiji realistične simulacije zvuka u prostoru. Kroz povratne informacije prikupljene od strane igrača koji su isprobali igricu, tim je stvorio jedinstvene uslove kako bi oni mogli na osnovu zvuka da steknu osećaj da se nalaze u najrazličitijim okruženjima, kao što su: more, džungla, šuma, prometna ulica i drugi.

     

     

     

     

     

  • “Bitno je znanje testirati u realnom životu” – Filip Josipović

    Uspeh Social Impact Award programa zavisi u mnogome od mentora i ekperata koje okupljamo da rade sa našim finalistima. Jedan od onih ljudi koji su uvek spremni da svoje znanje i iskustvo iz biznisa i marketinga podeli sa našim takmičarima je i Filip Josipović, produkt marketing mendžer u Majkrosoftu. Pre nego što je postao deo tima ove globalne korporacije, Filip je proveo 6 godina u marketinškoj kompaniji i 4 godine u neprofitnom sektoru.

    Sa nama je podelio svoje mišljenje o neformalnom obrazovanju, socijalnom preduzetništvu i iskustva iz rada sa SIA finalistima.

                                     

    Trenutno si zaposlen u Majkrosoftu kao produkt marketing menadžer. Šta to tačno podrazumeva?

    Podrazumeva koordinaciju i organizaciju velikog broja aktivnosti, praćenje metrika koje pokazuju njihovu uspešnost, kao i strateško planiranje marketing i prodajnih aktivnosti u vezi sa proizvodom za koji sam zadužen. Podrazumeva praćenje uspešnosti našeg proizvoda kroz više tržišta i klijenata, kao i organizovanje korektivnih akcija za slučaj da metrike odstupaju od cilja.

    Kako je na tebe uticao rad u neprofitnoj organizaciji na tvom putu do rada u jednoj od najvećih korporacija?

    Imao sam priliku da učim, da radim na konkretnim projektima, kao i mogućnost da grešim tokom celog procesa. Naučio sam da volim izazov, da se ne plašim nepoznatog i stekao stav da za sve postoji rešenje ako svaku situaciju gledate kritički i iz više uglova. Pored svega navedenog, organizacija u kojoj sam radio u velikoj meri je bila orijentisana ka biznisu, tako da me je ceo taj proces prilično dobro pripremio za kasniji poslovni život.

    Pridružio si se Social Impact Award programu u 2016. godini kao mentor, a zatim i u 2017. kao ekspert. Kako je SIA na tebe uticala i šta si naučio od učesnika?

    Ceo rad na SIA programu i priča sa svim tim ljudima meni pruža priličan osećaj zadovoljstva, jer je jako prijatno kada vidite mlade ljude koji imaju prilično dobre ideje, kao i veliku želju da ih ostvare, a sve to sa ciljem da učine nešto dobro za ljude oko sebe. Pored toga, s obzirom da sam se susreo do sada sa projektima koji su dosta različiti jedan od drugog, imam priliku i da naučim dosta o nekim stvarima sa kojima ne bih imao priliku da se susretnem u svakodnevnom poslu.

    Prema tvom mišljenju, koliko naše formalno obrazovanje razvija preduzimljivost? Kako vidiš ulogu neformalnog obrazovanja u ovoj oblasti?

    U periodu dok sam bio student, ne u preteranoj meri, nadam se da se to promenilo u međuvremenu. Ako želite da na bilo koji način učestvujete u poslovnom svetu, preduzimljivost je neophodna, a s obzirom da se tom delu ne posvećuje tolika pažnja tokom fakulteta, neformalno obrazovanje, iz moje perspektive, mora biti sastavni deo svake škole. Fakulteti su jako bitni za razvoj osnovnog znanja, kritičkog razmišljanja, kao i za razvoj samog pojedinca, ali je isto tako bitno imati priliku da sva ta znanja testiraš u “realnom životu” kako biste iz prve ruke videli da li nešto funkcioniše ili ne. Jedno bez drugog u modernom svetu jednostavno nije potpuno.

    Kako pomatraš vezu između profita i društvenog dobra (društvene korisnosti)?

    Mislim da profit i društvena korisnost ne isključuju jedno drugo, osim što je teže ostvariti profit kroz aktivnosti koje u suštini imaju kao krajnji cilj neku društvenu korist. Iz moje perspektive poboljšanje ove situacije zavisi dosta od toga na šta je dat fokus od strane države i samog društva, jer dosta ovakvih aktivnosti zahtevaju neku inicijalnu pomoć i razumevanje, kako bi dugoročno ostvarili profit jer najčešće imaju dosta dugačak period pre nego što postanu likvidni.

    Šta bi poručio budućim takmičarima SIA programa?

    Gledajte na vaše projekte i ideje sa puno vere i želje za uspehom, jer je to jedino što će vas i dalje motivisati da nastavite ukoliko se desi da sve ne ide po planu, ali isto tako zadržite kritički stav prema njima kroz stalno preispitivanje, jer je sa druge strane, to jedino što će omogućiti da projekat ostane na pravom putu i napreduje kad sve ide kako treba.

     

    Hvala Filipe na vremenu koje ulažeš u SIA! 

    Ako želiš da i ti postaneš učesnik ili učesnica SIA programa, možeš da razvijaš svoje ideje kroz naše radionice ili da ih prijaviš na naš konkurs.

    SIA soon!

     

     

  • Kakvu budućnost želiš za sebe? Social Impact Award Kick-off

    Iako ovaj zadatak nije ni malo lak, tim Social Impact Award je za ovogodišnji program postavio visoke ciljeve. Jedan od njih je odgovor na pitanje “Kakva je to budućnost koju želimo za sebe?”, do kog ćemo doći, kroz kreativnost i naporan rad, zajedno!

    Entuzijastično smo započeli godinu novih vizija sa Social Impact Award programom, a to nam pokazuje i prvi u nizu uspšno realizovanih događaja – Kick-off SIA 2018.

    Prvi SIA događaj je prošle nedelje u StartIt Centru Beograda okupio mlade kreativce, iskusne preduzetnike, studente koji su imali prilike da uživaju u govoru naših prošlogodišnjih pobednika i partnera, kao i da saznaju sve potrebne informacije o narednim dešavanjima u sklopu najvećeg takmičenja za socijalno preduzetništvo na teritoriji Evrope i šire.

    Prva nam se predstavila prošlogodišnja pobednica, Anja Čarapić iz tima UrbiGo.

    “Ok je imati ideju, ali je bitnije ego staviti po strani i truditi se da očuvamo viziju.”


    Anja nam je govorila o tome kako je kroz program Social Impact Award naučila da postoji velika razlika između ideje i vizije. Ukoliko se tokom istraživanja tržišta ispostavi da ideju treba menjati, to ne znači da gubimo viziju.

    Ono što SIAu odvaja od ostalih takmičenja jeste podsticaj timova da održe entuzijazam sa početka kroz ispunjavanje zadataka, krećući se stepenik po stepenik ka kreiranju prvog prototipa.
    Ono što je poručila budućim takmičarima jeste da je jako bitno testirati svoju ideju i “izaći iz svoja četiri zida”.

    Nakon Anje, obratio nam se Arsen Arsenović, predstavnik tima Pirate Art, prošlogodišnjeg pobednika.

       “Od prototipa do prvih klijenata.”

    Arsen je podelio sa nama lično iskustvo i šta ga je inspirisalo da kreira svoj proizvod. Nakon saobraćajne nesreće, Arsen je ostao bez desne noge što ga je primoralo na upotrebu proteze. Ono što je jako važno korisnicima proteze pored udobnosti, kako navodi Arsen, jeste i njena estetika.
    Rešenje njegovog problema je već postojalo na stranom tržištu, ali je cena bila nepristupačna. Njegova pretpostavka bazirala se na potrebi domaćeg tržišta za istim proizvodom, ali sa pristupačnijom cenom. Znao je šta želi, a za sve ostalo pobrinuo se Social Impact Award, naveo je Arsen.

    Njegova poruka za buduće takmičare jeste da će im SIA pružiti znanje koje je neprocenjivo.

    Nakon govora prošlogodišnjih pobednika, imali smo prilike da čujemo Jovanu Paljić koja je govorila ispred Coca-Cola HBC Srbija.

    “Ne možemo da budemo uspešni ukoliko zajednica u kojoj živimo nije uspešna.”

    Jovana nam je govorila kako Social Impact Award program, uz koji stoje već četiri godine, stvara aktivnu zajednicu u kojoj je ekosistem stabilan. Coca-Cola HBC Srbija ima jasan stav po pitanju programa za mlade, a neke od njih i sami pokreću i realizuju. To su programi aktivnih mera u vidu edukacija, prekvalifikacija, praksi i zapošljavanja.

    Svi zainteresovani imali su prilike da čuju ŠTA je to SIA, KOLIKO traje, GDE se održava, RADIONICE koje nas čekaju, USLOVE UČEŠĆA i NAČIN PRIJAVE.

    Naš dragi Miloš Paunović je sa nama do detalja  podelio šta je to ove godine drugačije u odnosu na prethodne i koliko se ovaj program promenio i napredovao.             

    Nakon divnih govornika imali smo prilike da se, uz koktel, upoznamo sa VAMA i popričamo o vašim idejama.

        Ukoliko i vi želite da se priključite radionicama koje nam se bliže i upoznate nove ljude, naučite više o svetu preduzetništva i radite na rešenju nekog društvenog problema SIA je pravo mesto za vas! Prijave za radionice i konkurs su otvorene, a za sva dodatna pitanja pišite na info@razlivaliste.org

     SIA SOON!

  • “Kada kroz posao dajemo drugima, zadovoljstvo urađenim je višestruko” – Sanja Pešić

    Danas mladi žele da imaju uspešne karijere, pre nego da budu poznati, a idealan posao vide kao onaj koji im pruža sigurnost i stabilnost, zadovoljstvo i uživanje u radu i finansijsku satisfakciju. Koliko je važna ljubav prema svom poslu danas i da li je ona dovoljna da u poslu napredujemo? O ovoj temi popričali smo sa Sanjom Pešić, izvršnom direktorkom kompanije Alma Quattro i jednom od Social Impact Award 2017 mentorki.

    Kako je izgledao vaš put do posla kojim se danas bavite?

    Sve što sam radila je u početku bilo trapavo i nespretno. Uz puno padova i grešaka. Preispitivanja i odustajanja. Uspeh dođe onda kada konačno poželite da odustanete i sve se čini nemogućim. Tada prikupite poslednje atome snage, ustanete I pokušate još jednom. I tada se dešavaju čuda.

    Koliko je zastupljeno mišljenje u našoj kulturi da ne može da se zarađuje od posla/hobija koji se voli?

    Od hobija i ne može da se živi ukoliko se od toga ne napravi posao koji je održiv i koji može da donosi zaradu. Kolika će ta zarada biti u početku i da li od nje možemo da živimo je upravo onaj momenat koji nas deli od odluke da li ćemo to raditi ili ne. Poznajem mnoge ljude koji u početku nisu zarađivali ništa, ali su bili spremni da se nečemu posvete i plate cenu. Uz dovoljno posvećenosti i stvaranje prilika, zarada je počela i da dolazi i da raste.

    Kako Vi tumačite ljubav prema poslu?

    Ljubav prema poslu nije potrebno tumačiti. Nje ili ima ili nema. I kada posmatrate nekoga ko radi posao s ljubavlju to izgleda tako da vam se čini da biste i vi to mogli da radite. To vam je kao najukusnije jelo koje je spremio kuvar koji obožava svoj posao – kad ga probate, vi ne znate koje je sve sastojke koristio ali ukus zadovoljstva ostaje dugo u ustima. Kada kroz posao dajemo drugima, zadovoljstvo urađenim je višestruko.

    Može li baš svako da radi ono što voli?

    Može ako tako odluči. Međutim, mi ne donosimo uvek odluku da radimo ono što volimo. Često kažemo da ćemo prvo raditi ovo da bismo sutra mogli da radimo ono što volimo. I to je izbor. Znate, izbor da radimo ono što volimo je jednostavan ali nije uvek lak i moguć u svakom trenutku. Ali raditi na tome da jednog dana radimo ono što volimo je takođe ljubav prema svom izboru. Potrebno je vreme, strpljenje i posvećenost da se izgradi nešto za šta možemo da kažemo da je to ono što smo oduvek želeli.

    Kako ljubav prema poslu utiče na lični razvoj?

    Sanja sa SIA 2017 finalistima. Photo: MVP WorkshopKao i u svemu što volimo, mi težimo da budemo bolji, da se razvijamo i rastemo. Kako bismo unapredili naš posao koji volimo, mi radimo na tome da unapredimo sebe. Roditelj koji voli svoju decu i želi da se ona razvijaju i rastu, radi pre svega na svom razvoju kao ličnost kako bi bio što bolji model svom detetu. Tako je i u poslu.

    Danas nam je sve na dohvat ruke i imamo obilje izbora. Kako da napravimo pravi izbor ukoliko ne gajimo strast samo prema jednom poslu? Da li je pametnije fokusirati se samo na jedno ili to pak zavisi od osobe?

    Jednom prilikom su me pitali za mišljenje o upisu deteta na fakultet i koji bi bio najbolji za nju. Umesto da odgovorim roditeljima, ja sam upitala devojku šta je to što ona želi. Bila je ambiciozna i vrlo posvećena učenju i svom uspehu, ali nije mogla da se opredeli ni za jedan konkretno. Moja poruka je bila da, šta god da izabere, neka bude ono što voli i što će rado studirati, u čemu će uživati. I neka izabere bez straha od toga da li će jednoga dana naći posao ili ne, jer će njen posao naći nju. Znate li šta je na kraju uradila? Upisala je dva fakulteta, studira veoma uspešno oba, koja uopšte nisu povezana ni srodna i uživa u tome.

    Ono što je važno danas da znamo jeste da završavanje fakulteta nije kraj učenja, to je samo jedna od smernica i da po završenom fakultetu imamo onoliko izbora koliko ih sami stvorimo da radimo nešto čudesno i važno.

    Kako tumačite odnos naših takmičara prema biznisu koji pokreću?

    Ne mogu da tumačim njihov odnos prema biznisu koji pokreću ali verujem da svaki čovek ima potrebu da da svoj doprinos svetu kojem pripada. Kada razgovaram sa svojom decom o tome šta će raditi u budućnosti, ja ih ne pitam šta će biti kada porastu, već ih pitam šta bi oni uradili drugačije I kako da doprinesu svetu. Šta je to što bi oni želeli da promene. Naravno, svaki je imao svoju viziju I svoj fokus na ono što bi želeo da radi.

    Tako i takmičari imaju svoj individualni pristup onome što žele da promene, pokrenu, razviju i da zajednica ima benefite od toga.

    Šta poručujete našim ovogodišnjim takmičarima?

    Poručila bih da se, pre svega, dobro zabave. Naravno, ovo takmičenje je zahtevno, ima tu puno posla, ali ukoliko se izgubi iz vida da ono što radimo donese radost u naš život i živote ljudi oko nas, konačni rezultat može da bude gorak. Zato predlažem da se na tom putu raduju, budu srećni i nauče što više. Biće to još jedna stepenica ka njihovom budućem uspehu. A i sadašnjem, jer oni su već uspešni, što svojim učešćem na takmičenju i dokazuju.

     

    Hvala Sanja na razgovoru i doprinosu programu!

     

  • Lansirana je SIA inkubacija!

    Šta je to SIA inkubacija? Koju podršku će SIA finalisti dobiti u naredna tri meseca? Koje će veštine i znanja savladati, kako bi mogli da započnu sopstveni DOBAR biznis?

    Na sva pitanja smo odgovorili tokom 4-dnevnog lansiranja inkubacije pod nazivom „Ignite your passion“! Od 5. do 8. jula naši finalisti su imali prilike da se povežu sa ostalim učesnicima i mentorima, da razviju svoje biznis veštine i učestvuju u simulaciji vođenja preduzeća.

    Prvog dana smo radili na motivaciji naših finalista da se bave društvenim preduzetništvom kroz metod „Hero’s Journey“, a veče smo začinili prisustvom događajuKo su Fanki lideri budućnosti“, organzovanom od strane Srpske asocijacije menadžera.

    Drugog dana su naši finalisti učestvovali u simulaciji, gde smo ih izložili različitim situacijama koje mogu očekivati kao preduzetnici – nedostatak novca, rad sa investitorima, startap konferencije, demotivacija zaposlenih, otpuštanja… Iako nisu znali šta ih sve očekuje, finalisti su se odlično snašli i pokazali da su spremni za put koji ih očekuje ????

    Trećeg dana smo se bavili razvojem biznis veština i to planiranjem, određivanjem ciljeva i postavljanjem metrika. Dan smo završili fokusom na veoma praktične stvari, poput vođenjem timskih sastanaka, organizacijom rada i korišćenjem alata koji će im taj rad olakšati. Za kraj smo se pripremali za naredni dan – rad sa mentorima.

     

    Uspeli ste da napravite pozitivnu energiju, atmosferu za razmenu znanja, iskustava i od (bar meni komplikovanih, da ne kažem smornih) teških tema uspeli ste da napravite fun i zanimljuvu priliku za doškolovanje. Prosto ne znam koga i šta pre da hvalim, jer je sve proteklo bolje nego sto sam se nadao… Učli smo, družili se… jeli smo ????

    svoje utiske preneo nam je Nikola Arsić, iz tima Mini Home.

    Poslednjeg dana su nam se pridružili naši mentori i mentorke – Dragana Tomić Pilipović, Ivan Bjelajac, Snežana Popov, Sanja Pešić, Sonja Dakić, Predrag Stošić i Zvjezdana Crnogorac – koji su imali prilike da se kroz speed dating upoznaju sa timovima. Nakon zanimljivog upoznavanja i mnogo oduševljenja, spojili smo timove u mentorske parove, koji će u narednom periodu sarađivati i razvijati ideje naših finalista.

     

    Ovo je samo početak – spremni smo za radno leto ????

     

    Hvala našim mentorima i mentorkama, prijateljima, Evi, Leni i Dušanu, kao i našim partnerima na podršci: Impact Hub Vienna, WU, Erste Stiftung, Austrian Development Agency, Coca-Cola Hellenic Srbija, Erste Bank Srbija, Alma Quattro i Ministarstvo omladine i sporta.

    Kako je sve izgledalo možete pogledati na našoj Facebook stranici.

Page 1 of 3123